ЈАВНИ ПОЗИВ / ПЕРЦЕПЦИЈЕ / МСУРС

Draft

Advertisements

ИЗЛОЖБА / ВЕЧЕРЊИ АКТ / Галерија Ђура Јакшић / Филолошки факултет / Универзитет у Бањој Луци

 

У оквиру предмета Вечерњи акт ради се о цртању фигуре акта према живом моделу и часови се одржавају у поподневним и вечерњим сатима због брзе промјене свјетла (отуд и традиционални назив предмета). Предмет се одвија у атељеу односно у радном простору гдје се одвија настава типа групног рада са студентима графичког и сликарског смјера. Настава се изводи са студентима друге, треће и четврте године студија. Његује се цртеж (на малом формату) као самосталне ликовне цјелине. Настава на предмету Вечерњи акт је подједнако обавезног (теоријског) и практично креативног карактера, акценат је на теоријском дијелу док га креативна активност нужно прати, због развијања ликовног сензибилитета и разумијевања наставне грађе. Циљ образовног дијела наставе је да анализира теоретске поставке које се баве размишљањима о људском тијелу што за почетак значи појам пропорције и њеним значењем у тумачењу простора. Циљ је да се помоћу ликовних елемената и величине и смјера линијом одређени дијелови уклопе у пропорционалну цјелину. Циљ предмета је оспособљавање студента за цртање људске фигуре (акта) на формату папира мањих димензија до формата Б2.

Изложба обухвата радове студената треће и четврте године у периоду од 1999-2018.

мр Биљана Гаврановић, редовни професор

ИМАЧИКАДА / Ивана Благојевић и Александра Кузмановић / Арт клуб Простор / 20.12.2018. у 20:00 часова

имачикада

                БЕТОН је двојац у оквиру кога дјелују двије умјетнице и студенти завршне године Академије умјетности Студијског програма Ликовних умјетности, Александра Кузмановић и Ивана Благојевић, смјерова Сликарство и Графика. Назив двојцу дају методом реверзибилног спајања почетних слова назива својих родних градова, Новог Града, Теслића и Бања Луке гдје су се упознале и започеле овај пројекат.                      
               Цртеж је техника посредством које се састају у заједнички креираном свијету и техника којом граде специфичан, динамичан и сензибилан дијалог. Овај дијалог је визуелан и на моменте вербалан, у смислу примјене текста у форми духовитих синтагми или издвојених, за умјетнице важних ријечи. Дијалог је визуелно уобличен интимном и интерном симболиком која се формира свакодневним догађајима, доживљајима и различитим ситуацијама њиховог блиског социјалног окружења. Када им сама вербална комуникација престаје бити довољна, умјетнице је транспонују у симултани ликовни поступак визуелног разговора на папиру или платну.
                   У ликовном језику као и контексту рада дјелимично се наслањају  на искуства умјетничке групе КОБРА али тек након увиђања сличности, јер је одређени број цртежа већ постојао када су откриле ову групу европских сликара и књижевника. КОБРА естетику црпи из дјечијег цртежа, везујући свој ликовни поступак за задвољство умјетничког дјеловања, непосредност, питкоћу и свјежину цртежа. У дјеловању двојца БЕТОН препознатљива је неоптерећеност израза, чистоћа и усхићена потреба за компоновањем мисли у виду апстрактних линија и површина, али и конкретних појава у различитим цртачким материјалима. Ови визуелни дијалози младих умјетница, заиграно плијене посматрача.      
              Група КОБРА бира ведар, дјечији колорит не из жеље да де-интелектуализује свој умјетнички поступак већ свјесно желећи да превазиђе негативне психолошке заостатке историјских околности рата, које су диктирале углавном тмуран колорит у њемачком сликарству 40-тих година и почетка 50-их. Из ове чињенице сасвим је јасно успостављање везе са тренутним историјским околностима нашег поднебља, а што самом процесу бирања и освјешћавања ове референце даје додатну вриједност, као и цикличну сложеност Иванином и Александрином тренутном пројекту БЕТОН. Из овога слиједи потреба за умјетношћу и употреба умјетности у раскидању негативних друштвених и психолошких образаца, чим умјетност добија и етички коректан и психолошки практичан оквир будући да посматрачу мами осмијех на лице духовитошћу призора, те даје позитивну матрицу и нов приступ тешким свакодневним темама које нужно производе или су произведене негативним друштвеним и индивидуалним менталним озрачјем.
               Фузија њихових појединачних ликовних поетика и индивидуалних ставова јаснија је када се осмотре њихове самосталне цјелине цртежа које су такође дио изложбе под називом ”Имачикада”. Александра бира мотиве ентеријера и екстеријера али их представља на такав начин да је присуство појединца у њима очигледно. Присуство топлине и сигурност тијела у коме индивидуа борави и посматра свијет око себе је снажна. Присуство и доживљај свијета који Александру окружује, узбуђује је у свој својој комплексној  једноставности – у свим најситнијим детаљима и непрегледним просторима у којима се преплићу свјетло и сјена.  Ликовни појам који поприма облик егсистенцијалистичког питања на сваком цртежу је извор свјетлости.
              Ивана предмет свог интересовања препознаје у подсвијести која је евоцирана тренутним или прошлим догађајима, доживљајима и особама. Призма кроз коју их уобличава, концептуализује и даје им ликовну вриједност је чиста емоција. Појавности којима се бави су формиране тек до апстрактног знака или аморфних, преклапајућих и лебдећих облика, који су својеврсне формације метафизичких и биолошких микро-хибрида. Енергију различитих квалитета коју простор, појаве и умјетници блиска бића у себи скупљају, чувају и повремено ослобађају она осјети, види и биљежи.
мр Борјана Мрђа, доц.

 

УМЈЕТНИЧКИ САВЈЕТ: 
мр Свјетлана Салић Митровић, ред. проф.
мр Јелена Каришик, ред. проф.
мр Борјана Мрђа, доц.

 

КРАТКЕ БИОГРАФИЈЕ:
Пуно име и презиме ми је Александра Кузмановић, и рођена сам у Теслићу 23.04.1997 године. Ту сам завршила средњу школу (Машинство и обрада метала), 2015. сам уписала Академију умјетности Универзитета у Бањој Луци (смјер Сликарство), тренутно сам 4. година у класи професорице Борјане Мрђа.
Ивана Благојевић, рођена 3.10.1996. године у Новом Граду. Студира на Академији умјетности, одсјек Ликовни, смјер Графика. За вријеме студирања учествује на многобројним конкурсима, колонијама те колективним изложбама. Године 2016. И 2018. добија похвалу од Академије умјетности из области Графика. Касније оснива умјетничку групу Бетон са колегиницом и умјетницом Ацом Кузмановић. Бави се графиком, сликарством, фотографијом те се изражава кроз многе друге медије. У свом раду акценат ставља на емоције, доживљаје и искуства која остварује у својој свакодневници.
⇒ ART KLUB PROSTOR ⇐

 

Predavanje / “FLEGETON (Biografija vode)” / Katarina Đorđević / Fakultet umetnosti Niš / 18.12. u 11:00

 

Predavanje profesorice i umjetnice mr Katarine Đorđević (Fakultet umetnosti Niš) o ličnoj umjetničkoj praksi pod nazivom FLEGETON/Biografija vode, održaće se na Akademiji umjetnosti u Banjoj Luci, kabinet za Intermedijalnu umjetnost-Baraka, 18.12.2018. u 11:00 časova.
KATARINA ĐORĐEVIĆ
Rođena 1966. godine u Nišu.
Fakultet likovnih umetnosti i postdiplomske studije slikarstva završila u Beogradu 1994. godine. Trenutno priprema odbranu doktorske umetničke teze na istom fakultetu.
Član je ULUS-a od 1993. godine.
Radi na Univerzitetu u Nišu, Fakultetu umetnosti u Nišu, u zvanju je redovnog profesora Slikanja i Crtanja. Od 2005. godine je prodekan za kvalitet i međunarodnu saradnju.
Grupno je izlagala od 1989. godine više od 250 puta u Srbiji i inostranstvu (Japan, Koreja, Kanada, Španija, Italija, Belgija, Austrija, Češka, Poljska, Rusija, Litvanija, Egipat, Iran, Grčka, Rumunija, Turska, BiH, Makedonija, Crna Gora, Hrvatska).
Samostalno izlagala 37 puta u Srbiji i 10 puta u inostranstvu (Švedska, Mađarska, Italija, Španija, Bugarska, Iran, Turska, BiH).
Studijski je boravila u Španiji (Fondacija Valparaiso) i Italiji (Kreativna radionica 33) i ostvarila mobilnost kroz Erazmus + KA1 programe (Austrija, Bugarska, Velika Britanija).
Dobitnik je 9 značajnih priznanja i nagrada za umetnička ostvarenja (Srbija, Kanada, Poljska, Češka).
http://www.artf.ni.ac.rs

 

Леонила Јочић / Смијешна страна мајице / Арт клуб Простор / 06.12.2018. u 19:00

06.-12.12.2018.
Карикатура је комплексан начин визуелне комуникације. Смисао је у интенцији да се стргну површински слојеви и изложи невидљиви и често скривени смисао одређеног феномена.
Карикирање не представља поједностављивање, већ продубљивање.
На радовима су присутни портрети-карикатуре у виду интеракције, гдје се задржава пренаглашавање физиономије лица или занимања у оквирима друштвеног контекста.
Захваљујући сликарским принципима и цртачким вјештинама, као и материјалима који су кориштени, аутор приступа реализацији кориштењем боја за текстил директно на памучни материјал у форми одјевног предмета и постиже присуство ликовне инвентивности у промишљању са обједињавањем цртачког и сликарског процеса у карикатуралном приказу.
мр Маја Додиг, редовни професор

 

УМЈЕТНИЧКИ САВЈЕТ:
мр Маја Додиг, редовни професор
мр Новак Демоњић, ванредни професор
мр Борјана Мрђа, доцент

 

www.instagram.com/artklubprostor

Radovi studenata Slikarstva i Grafike, Akademije umjetnosti u Banjoj Luci, na SALONU MLADIH u Collegium artisticumu, Sarajevo / 08.11.2018.

                Udruženje likovnih umjetnika Bosne i Hercegovine, u saradnji sa galerijom Collegium artisticum i Charlama Depot Gallery,  organizuje likovnu manifestaciju “Salon mladih”. Radove za izložbu je odabrao žiri u sastavu: Jusuf Hadžifejzović  (umjetnik i voditelj galerije savremene umjetnosti Charlama Depot), Sanela Nuhanović (historičarka umjetnosti i kustosica galerije Collegium artisticum) i Danis Fejzić (predsjednik Udruženja likovnih umjetnika Bosne i Hercegovine).
Studenti Akademije umjetnosti u Banjoj Luci, katedre Slikarstvo i katedre Grafika, čiji su radovi odabrani su:
DRAGANA GRAŠAR / IV godina / Slikarstvo / klasa mr Borjane Mrđa, doc.
MILANA KOSANOVIĆ / III godina / Grafika / mr Milan Krajnović, doc.
MIRJANA PRERADOVIĆ / IV godina / Grafika / mr Nenad Zeljić, red. prof.
MILOŠ VUČEN / master / Grafika / mr Milan Krajnović, doc.
NIKOLA DABIĆ / master / mr Mladen Miljanović, van. prof.
ALEKSANDAR ŠKAVIĆ / II godina / Grafika / mr Zoran Banović, red. prof. 

 

Ostali učesnici su: 
ADI KARAILO, ANA ŠIMIĆ, ANĐELA BANOVIĆ, ANTE MARIĆ, BOJAN STOJČIĆ, DAJANA JEKIĆ, DANILO BURSAĆ, DAVID DRONJAK, DENIS HARAČIĆ, EMIR OSMIĆ, HANA HUREM, INDIRA BEŠLIĆ, IVANA PAVLOVIĆ, JASENKO ĐORĐEVIĆ, JELENA MEDAN, JOSIP IVEŠIĆ, JURE PAPONJA, KRISTINA ĆAVAR, LAMIJA HALILAGIĆ, LEA JERLAGIĆ, MAJDA HRNJICA, MANUELA MANDIĆ, MARIJA VEMIĆ, MARKO FRANČEŠEVIĆ, MELIHA TRAKO, MILICA LOJOVIĆ, MILOŠ POPOVIĆ, MIRZA RAHMANOVIĆ,  NIKOLA KAŠTEROVIĆ , NIKOLINA PESLAĆ, RADIVOJ MILIĆ, REBEKA ABDAGIĆ, SALEM PEZIĆ, SAŠA TATIĆ, TOMISLAV ZOVKO, VANJA SOLAKOVIĆ, VLADIMIR TOMIĆ i ZEHRINA KARIĆ.