AKTUELNO

ИЗЛОЖБА / ВЕЧЕРЊИ АКТ / Галерија Ђура Јакшић / Филолошки факултет / Универзитет у Бањој Луци

 

У оквиру предмета Вечерњи акт ради се о цртању фигуре акта према живом моделу и часови се одржавају у поподневним и вечерњим сатима због брзе промјене свјетла (отуд и традиционални назив предмета). Предмет се одвија у атељеу односно у радном простору гдје се одвија настава типа групног рада са студентима графичког и сликарског смјера. Настава се изводи са студентима друге, треће и четврте године студија. Његује се цртеж (на малом формату) као самосталне ликовне цјелине. Настава на предмету Вечерњи акт је подједнако обавезног (теоријског) и практично креативног карактера, акценат је на теоријском дијелу док га креативна активност нужно прати, због развијања ликовног сензибилитета и разумијевања наставне грађе. Циљ образовног дијела наставе је да анализира теоретске поставке које се баве размишљањима о људском тијелу што за почетак значи појам пропорције и њеним значењем у тумачењу простора. Циљ је да се помоћу ликовних елемената и величине и смјера линијом одређени дијелови уклопе у пропорционалну цјелину. Циљ предмета је оспособљавање студента за цртање људске фигуре (акта) на формату папира мањих димензија до формата Б2.

Изложба обухвата радове студената треће и четврте године у периоду од 1999-2018.

мр Биљана Гаврановић, редовни професор

ИМАЧИКАДА / Ивана Благојевић и Александра Кузмановић / Арт клуб Простор / 20.12.2018. у 20:00 часова

имачикада

                БЕТОН је двојац у оквиру кога дјелују двије умјетнице и студенти завршне године Академије умјетности Студијског програма Ликовних умјетности, Александра Кузмановић и Ивана Благојевић, смјерова Сликарство и Графика. Назив двојцу дају методом реверзибилног спајања почетних слова назива својих родних градова, Новог Града, Теслића и Бања Луке гдје су се упознале и започеле овај пројекат.                      
               Цртеж је техника посредством које се састају у заједнички креираном свијету и техника којом граде специфичан, динамичан и сензибилан дијалог. Овај дијалог је визуелан и на моменте вербалан, у смислу примјене текста у форми духовитих синтагми или издвојених, за умјетнице важних ријечи. Дијалог је визуелно уобличен интимном и интерном симболиком која се формира свакодневним догађајима, доживљајима и различитим ситуацијама њиховог блиског социјалног окружења. Када им сама вербална комуникација престаје бити довољна, умјетнице је транспонују у симултани ликовни поступак визуелног разговора на папиру или платну.
                   У ликовном језику као и контексту рада дјелимично се наслањају  на искуства умјетничке групе КОБРА али тек након увиђања сличности, јер је одређени број цртежа већ постојао када су откриле ову групу европских сликара и књижевника. КОБРА естетику црпи из дјечијег цртежа, везујући свој ликовни поступак за задвољство умјетничког дјеловања, непосредност, питкоћу и свјежину цртежа. У дјеловању двојца БЕТОН препознатљива је неоптерећеност израза, чистоћа и усхићена потреба за компоновањем мисли у виду апстрактних линија и површина, али и конкретних појава у различитим цртачким материјалима. Ови визуелни дијалози младих умјетница, заиграно плијене посматрача.      
              Група КОБРА бира ведар, дјечији колорит не из жеље да де-интелектуализује свој умјетнички поступак већ свјесно желећи да превазиђе негативне психолошке заостатке историјских околности рата, које су диктирале углавном тмуран колорит у њемачком сликарству 40-тих година и почетка 50-их. Из ове чињенице сасвим је јасно успостављање везе са тренутним историјским околностима нашег поднебља, а што самом процесу бирања и освјешћавања ове референце даје додатну вриједност, као и цикличну сложеност Иванином и Александрином тренутном пројекту БЕТОН. Из овога слиједи потреба за умјетношћу и употреба умјетности у раскидању негативних друштвених и психолошких образаца, чим умјетност добија и етички коректан и психолошки практичан оквир будући да посматрачу мами осмијех на лице духовитошћу призора, те даје позитивну матрицу и нов приступ тешким свакодневним темама које нужно производе или су произведене негативним друштвеним и индивидуалним менталним озрачјем.
               Фузија њихових појединачних ликовних поетика и индивидуалних ставова јаснија је када се појединачно осмотре њихове самосталне цјелине цртежа које су такође дио изложбе под називом ”Имачикада”. Александра бира мотиве ентеријера и екстеријера али их представља на такав начин да је присуство појединца у њима очигледно. Присуство топлине и сигурност тијела у коме индивидуа борави и посматра свијет око себе је снажна. Присуство и доживљај свијета који Александру окружује, узбуђује је у свој својој комплексној  једноставности – у свим најситнијим детаљима и непрегледним просторима у којима се преплићу свјетло и сјена.  Ликовни појам који поприма облик егсистенцијалистичког питања на сваком цртежу је извор свјетлости.
              Ивана предмет свог интересовања препознаје у подсвијести која је евоцирана тренутним или прошлим догађајима, доживљајима и особама. Призма кроз коју их уобличава, концептуализује и даје им ликовну вриједност је чиста емоција. Појавности којима се бави су формиране тек до апстрактног знака или аморфних, преклапајућих и лебдећих облика, који су својеврсне формације метафизичких и биолошких микро-хибрида. Енергију различитих квалитета коју простор, појаве и умјетници блиска бића у себи скупљају, чувају и повремено ослобађају она осјети, види и биљежи.
мр Борјана Мрђа, доц.

 

УМЈЕТНИЧКИ САВЈЕТ: 
мр Свјетлана Салић Митровић, ред. проф.
мр Јелена Каришик, ред. проф.
мр Борјана Мрђа, доц.

 

КРАТКЕ БИОГРАФИЈЕ:
Пуно име и презиме ми је Александра Кузмановић, и рођена сам у Теслићу 23.04.1997 године. Ту сам завршила средњу школу (Машинство и обрада метала), 2015. сам уписала Академију умјетности Универзитета у Бањој Луци (смјер Сликарство), тренутно сам 4. година у класи професорице Борјане Мрђа.
Ивана Благојевић, рођена 3.10.1996. године у Новом Граду. Студира на Академији умјетности, одсјек Ликовни, смјер Графика. За вријеме студирања учествује на многобројним конкурсима, колонијама те колективним изложбама. Године 2016. И 2018. добија похвалу од Академије умјетности из области Графика. Касније оснива умјетничку групу Бетон са колегиницом и умјетницом Ацом Кузмановић. Бави се графиком, сликарством, фотографијом те се изражава кроз многе друге медије. У свом раду акценат ставља на емоције, доживљаје и искуства која остварује у својој свакодневници.
⇒ ART KLUB PROSTOR ⇐

 

Predavanje “FLEGETON (Biografija vode)” SE ODGAĐA DO DALJNJEG!

 

Predavanje profesorice i umjetnice mr Katarine Đorđević (Fakultet umetnosti Niš) o ličnoj umjetničkoj praksi pod nazivom FLEGETON/Biografija vode, održaće se na Akademiji umjetnosti u Banjoj Luci, kabinet za Intermedijalnu umjetnost-Baraka, 18.12.2018. u 11:00 časova.
KATARINA ĐORĐEVIĆ
Rođena 1966. godine u Nišu.
Fakultet likovnih umetnosti i postdiplomske studije slikarstva završila u Beogradu 1994. godine. Trenutno priprema odbranu doktorske umetničke teze na istom fakultetu.
Član je ULUS-a od 1993. godine.
Radi na Univerzitetu u Nišu, Fakultetu umetnosti u Nišu, u zvanju je redovnog profesora Slikanja i Crtanja. Od 2005. godine je prodekan za kvalitet i međunarodnu saradnju.
Grupno je izlagala od 1989. godine više od 250 puta u Srbiji i inostranstvu (Japan, Koreja, Kanada, Španija, Italija, Belgija, Austrija, Češka, Poljska, Rusija, Litvanija, Egipat, Iran, Grčka, Rumunija, Turska, BiH, Makedonija, Crna Gora, Hrvatska).
Samostalno izlagala 37 puta u Srbiji i 10 puta u inostranstvu (Švedska, Mađarska, Italija, Španija, Bugarska, Iran, Turska, BiH).
Studijski je boravila u Španiji (Fondacija Valparaiso) i Italiji (Kreativna radionica 33) i ostvarila mobilnost kroz Erazmus + KA1 programe (Austrija, Bugarska, Velika Britanija).
Dobitnik je 9 značajnih priznanja i nagrada za umetnička ostvarenja (Srbija, Kanada, Poljska, Češka).
http://www.artf.ni.ac.rs